Kako se broj stanovnika na našoj planeti svakodnevno povećava, tako se povećava i potreba za vodom, a prema procenama Ujedinjenih nacija od 1950. godine do danas potrošnja vode na našoj planeti se udvostručila. Kako raste ukupna potrošnja vode, povećava se i količina otpadnih voda i zagađenja koja ona uzrokuje širom sveta. Gledajući globalni nivo, čak 80% otpadne vode se vraća u ekosistem bez tretiranja ili ponovnog korišćenja, dok 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Ovakvo stanje stvari dovelo je do toga da više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane otpadnim vodama, što je deset puta više od broja onih koji poginu u ratovima širom sveta, govore podaci Ujedinjenih nacija.

Otpadnim vodama smatramo sve one vode koje su prošle kroz upotrebni ciklus i postale štetne po životnu sredinu. [1] Otpadne vode u sebi sadrže takve supstance, da ako se neprečišćene direktno ispuste u vodoprijemnike, prete da na različite načine zagade životnu sredinu i na taj način loše utiču na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Na primer, u komunalnoj optadnoj vodi postoji veliki broj živih patogenih organizama, koji uzrokuju različite bolesti kod ljudi i životinja.  Zbog toga je neophodno izvršiti proces prečišćavanja otpadnih voda, tako što se u posebnim procesima uklanjaju zagađujuće materije iz vode,  kako bismo zaštitili vodoprijemnike, ali i čitavu životnu sredinu, od štetnog uticaja zagađenja.

Međutim, višedecinijska nebriga i slaba ulaganja države u deponije otpada, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, kanalizacionu i vodovodnu mrežu uzrokovali su da je Srbija jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, što ugrožava zdravlje stanovništva i skraćuje životni vek, navodi se u izveštaju[2] Fiskalnog saveta Republike Srbije.

Prema ovom izveštaju, u Srbiji praktično ne postoji infrastruktura za prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava i fabrika, pa se manje od 10% otpadnih voda prečisti, a ostatak se direktno ispušta u reke, zagađuje životnu sredinu  i  ugrožava  zdravlje  ljudi. U Srbiji i najveći gradovi poput Beograda i Novog  Sada  nemaju  prečišćivače  otpadnih  voda,  pa  se  sav  sadržaj  kanalizacije direktno  izliva  u  Savu  i  Dunav, dok, poređenja radi,  u  Evropskoj uniji ne postoji ni jedan grad slične veličine bez postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, pa tako   Budimpešta  prečisti  95%  otpadnih  voda, Bratislava 99%, a Beč čak 100%.

Srbija trenutno ima 39 postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Svega 4 postrojenja imaju tzv. tercijarni  tretman prečišćavanja  komunalnih  otpadnih  voda, koji je najsveobuhvatniji,  i to su  postojenja u Bačkom Petrovcu, Senti, Subotici i Pećincima. Uz njih, 22 postrojenja imaju sekundarni tretman, 8 je u potpunosti van funkcije, 4 ima neke tehnološke procese van funkcije ili je sa nedovoljnim kapacitetom, a jedno postrojenje je u funkciji ali prerađuje vodu tek primarnim tretmanom.  

Studija slučaja Šabac

Grad Šabac jedan je od retkih gradova koji se može pohvaliti održivim javnim politikama, što se može videti iz kapitalnih projekata koje je grad započeo, ali i kroz načine na koji je tokom poslednje četiri godine koristio strane fondove predviđene za održivi razvoj. Iako je jedan od strateških ciljeva prethodne vlasti bio i adekvatno tretiranje otpadnim vodama, koji se realizovao kroz Postrojenje za prečišćavanje otpadnim vodama, u ostvarenju ovog cilja Grad se suočio sa izazovima koji su na svetlo izneli siromašnu političku kulturu naše zemlje i odsustvo svesti o ciljevima koji nadmašuju stranačku pipadnost.

Najozbiljniji problem u funkcionisanju Postrojenja javio se u procesu udeponjavanja mulja, odnosno odvoženju mulja sa postrojenja na Regionalnu deponiju Srem – Mačva, kako je prema Glavnom projektu planirano.

Iako u Glavnom projektu ovog postrojenja između ostalog stoji da se odlaganje obezvodnjenog mulja konačno odlaže na sanitarnoj deponiji”[3] , Regionalna deponija Srem – Mačva je zabranila JKP Vodovod Šabac da udeponuje obezvodnjeni mulj na njihovoj parceli. Nikakav formalni razlog  nije dat koji bi obrazložio ovu zabranu, ali je činjenica da u dva grada vladaju različite političke opcije govorili sama za sebe. Grad Šabac, prinuđen da reši problem „kako zna i ume“, počeo je da izvozi mulj u Mađarsku. Ovo rešenje ne samo da nije bilo predviđeno projektom, nego je i građane koštalo više. Dalje, ono što je istorijsko u ovom rešenju jeste da  je Srbija po prvi put postala izvoznik mulja.

Projekat od 20 miliona evra ugrožen je neuspešnom komunikacijom dve lokalne samouprave koje su vodile različite političke opcije. Izostanak medijacije među upletenim stranama sa republičkog nivoa i labava i neuspešna medijacija Delegacije Evropske unije govorili su da je od rešavanja problema otpadnih voda važnije još jednom pokazati “čija je poslednja” u Srbiji.

Šta možemo zaključiti?

Nije teško zaključiti da se otpadnim vodama u Srbiji ne posvećuje dovoljna društvena i politička pažnja, iako su otpadne vode kritična komponenta tokom čitavog ciklusa kruženja vode, od slatkovodne apstrakcije, tretmana, distribucije, upotrebe, naplate, ponovne upotrebe, pa sve do konačnog povratka u kruženje, gde se dopunjava izvor za naknadnu apstrakciju vode. Važno je istaći da pravilno upravljanje otpadnim vodama, pored neupitnog značaja u očuvanju životne sredine i zdravlja ljudi, omogućava i pristupačan i održiv izvor vode, energije, hranljivih sastojaka i organske materije. Nažalost, otpadne vode su i dalje potcenjeni resurs, koji se često smatra teretom i smetnjom.

Na osnovu svega navedenog možemo da zaključimo da Srbija nije ni infrastrukturno, ni finsnisjki, ni društveno, niti politički spremna da se uhavti u koštac sa problemom otpadnih voda. Najverovatnije zbog manjaka pažnje javnosti ka ovom problemu, ali i zbog nedostatka znanja i ekspertize u ovoj oblasti.  Primer Šapca najbolje opisuje kako dobar projekat može da podbaci u svom radu zbog nepostojanja saradnje i dijaloga između relevatnih donosioca odluka i političkih aktera, kako na lokalu, tako i na centralnom nivou.

Napomene

[1] Povrenović D, Knežević M, Osnove tehnologije prečišćavanja otpadnih voda, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd,  2013, str.11

[2] Investicije u zaštitu životne sredine: društveni ii fiskalni prioritet, Fiskalni savet, Republika srbija, jun 2018.

[3] Glavni projekat postorjenja za prečišćavanje otpadnih voda Šabac, II knjiga kompleksnih postrojenja, Sveska 1.1. Procesno – mašinski projekat, 2013.