Očit je nesklad između relativno velikih mogućnosti prihvatanja socijaldemokratskih ideja od strane građana Srbije i ekstremne fragmentacije organizacijskog oblikovanja tih potencijala u domaćoj političkoj praksi. Naspram dobrih mogućnosti za socijaldemokratiju kao politički koncept (sa stanovišta građana) i relativno dobre pihvaćenosti socijaldemokratskih vrednosti od strane građana i građanki, imamo inflaciju malih i nedovoljno efikasnih stranaka socijaldemokratske provenijencije. One niti dovoljno ulažu, niti to, ovakve kakve su, mogu u budućnosti da čine, u oblikovanje, promociju, političku prezentaciju i ostvarenje socijaldemokratskih ideja. Postoji nesklad između uverenja građana koja su bliska socijaldemokratskim vrednostima države koja sprovodi konzervativne i liberalne politike.

Potreba za postojanjem Socijaldemokratskog kluba prvenstveno se temelji na potrebi (i mogućnosti) aktiviranja i artikulisanja socijaldemokratskih potencijala među građanima, i stvaranja teorijskih i praktičkih preduslova za koordinaciju i objedinjavanje organizacijskih potencijala socijaldemokratije.

Socijaldemokratskom korpusu ideja se u političkom i stranačkom prostoru više prilazi kao nekoj pomodnoj i unosnoj političkoj opciji, a manje kao čvorištu temeljnih političkih ideja na kojima se politički poredak. Socijaldemokratski klub nastoji da poveže aktere iz političke sfere, nevladinog sektora, sindikalne scene i akademske zajednice radi osnaživanja i jasnije artikulacije socijaldemokratskih ideja u Srbiji. Potreba za ovakvom vrstom rada javlja se usled negativnih trendova u našem društvu koji se odlikuju u urušavanju demokratskih ustanova, rastu ekonomske nejednakosti i narušavanju radnih prava, retradicionalizacijom društva, rastu patrijarhalnih obrazaca ponašanja i nadovoljno ostvarenim pravima nacionalnih i seksualnih manjina. U stvarnom političkom životu, uprkos brojnim organizacijama sa socijaldemokratskim imenima (i opredeljenjima?), postoji jedan vakuum na levici koji još čeka da bude popunjen.