Ne bi li smo se pozabavili problemima mladih u Srbiji moramo se prvo osvrnuti na sam koncept mladosti, a potom i na društveni kontekst u kom se mladi danas nalaze. Kako sociološkinja Smiljka Tomanović ističe mladost je specifično životno doba koje kao društveni konstrukt nastaje sa periodom moderne (Tomanović 2012: 10). Naime, mladost je produkt nestanka feudalnih struktura i nastanka novih društvenih uređenja koja se zasnivaju na vrednostima Prosvetiteljstva (Isto 11). Ideja mladosti upravo nastaje oslanjajući se na prosvetiteljsku ideju društvenog napretka i vrednosti obrazovanja s obzirom da se društvena kategorija omladine od tada specifično vezuje za proces obrazovanja (Isto). Stoga Tomanović i Stanojević ističu: „Kroz decu i mlade kao projekte, društvo investira u budućnost obezbeđujući kontinuitet racionalnog progresa. Društvena kategorija omladine nosi simboliku optimizma i veru u bolju budućnost – oličenu u floskuli ‘mladi su naša budućnost’, kao i potencijal za delanje…” (Tomanović i Stanojević 2015: 7).

Pokušamo li da ispitamo društveni konekst u kom mladi u Srbiji danas žive uočićemo da je on u velikoj meri obeležen globalnim ekonomskim i političkim promenama koje na našim prostorima dolaze u dodir sa određenim lokalnim specifičnostima. Globalne promene koje u najvećoj meri utiču na živote mladih čine deo onoga što se uobičajeno naziva neoliberalni način ekonomske regulacije. Neoliberalizam nastaje postepeno od kraja sedamdesetih godina prošlog veka i podrazumeva deregulaciju ekonomije i nestanak države blagostanja. To dovodi do fleksibilizacije radnog zakonodavstva i izuzetno nepredvidljivih kretanja na tržištu rada koje obeležava širenje raznih oblika privremenog i povremenog zapošljavanja. Te promene rezultiraju masovnim osiromašenjem omladinske populacije kao i rastom nesigurnosti zaposlenja (Tomanović 2012: 17). Stoga sociolog Ulrih Bek savremeno društvo naziva „društvom rizika“ pošto su društvena kretanja za njegove članove u velikoj meri nepredvidljiva te je budućnost neizvesna (Isto 23). Pomenute promene čine globalni kontekst života mladih, ali na našim prostorima ove promene dolaze u dodir sa specifičnostima postsocijalističkog prostora. Naime, usled raspada SFRJ Srbija ulazi u proces tranzicije u kapitalistički ekonomski sistem. Takvu situaciju karakteriše masovno osiromašenje populacije, pad BDP, hiperinflacija, oskudni stambeni resursi i sl. (Isto 34) Ono što je takođe značajno tranziciju obeležava „kolaps institutcionalnog tkiva društva“ tj. različite institucije koje su članovima društva pružale podršku su sada slabo konsolidovane što dovodi do intenzifikacije tendencija koje karakterišu pomenuto „društvo rizika“ (Isto 35).

Probleme mladih najbolje možemo razumeti ako životni period mladosti shvatimo kao „tranziciju u odraslost“. Naime, mladost se može videti kao pripremni period za samostalni život odrasle osobe. Ne bi li se tranzicija u odraslost izvršila potrebno je proći kroz određene „prekretnice“ (milestones), kada se one ostvare tranzicija se završava te se osoba može smatrati odraslom (Isto 16). Te prekretnice najčešće imaju sledeće oblike: sklapanje braka, finansijska i stambena samostalnost, dobijanje deteta i završetak obrazovanja (Isto 16). Problemi mladih u Srbiji se upravo tiču nemogućnosti prolaska kroz ove prekretnice usled određenih faktora. To dovodi do raširenosti fenomena „postadolescencije“ ili „produžene mladosti“ koji podrazumevaju da mladi odlažu tranziciju u odraslost usled određenih fakotra koji im onemogućavaju prolazak kroz pomenute prekretnice (Isto 22).

Pogledamo li podatke CeSID-ovog istraživanja o problemima mladih iz 2019. godine moćićemo da uočimo koji su to faktori koji onemogućavaju mladima da ispune zahteve pomenutih prekretnica. Na postavljeno pitanje o najvećem problemu sa kojim se trenutno suočavaju ispitanici su odgovodili:

• Nema dovoljno mogućnosti u mestu u kom žive 23%
• Nezaposlenost i ekonomski problemi 20%
• Korupcija i kriminal 15% (CeSID 2019 10)

Takođe 61% ispitanika ističe da nisu u mogućnosti da osnuju porodicu, a kao glavne razloge za to ističu:

• Još uvek se školujem 34%
• Nedovoljna primanja 28%
• Nemam dovoljno godina 24%
• Nemaju stambene uslove 14% (Isto 12-13)

Pogledamo li ove podatke uočićemo da mladi kao najveće probleme izdvajaju neodovljna primanja i nedostatak stambenih uslova. To su ujedno glavni faktori koji im onemogućuju da osnuju sopstvenu porodicu. Probleme siromaštva i nezaposlenosti mladih uočavaju i Tomanović i Stanojević u svom istraživanju iz 2015. Oni ističu da je 47,1% mladih od 15 do 24 godine nezaposleno dok 14% mladih iz njihovog uzorka smatra da u narednih 6 meseci može izgubiti posao (Tomanović i Stanojević 2015: 10-12). U istom istraživanju možemo videti šta mladi smatraju najvećim problemima u srpskom društvu, mladi iz uzorka ih rangiraju ovako:

• Nezaposlenost
• Siromaštvo
• Nesiguran posao (Isto 86)

Problem nesigurnog posla uočava i CeSID-ovo istraživanje te navodi da 50% mladih iz uzorka tvrdi da ima ugovor na određeno vreme (CeSId 2019: 33).

Specifičnosti postsocijalističkog lokalnog konteksta uočavamo u isticanju mladih da je u Srbiji posao moguće naći skoro isključivo preko političkih (30,4%) i socijalnih konekcija (26%) kako tvrde u istraživanju Stanojević i Tomanović (Stanojević i Tomanović 2015: 37).

Ova skupina problema takođe utiče i na političku participaciju mladih kao i njihov doživljaj procesa upravljanja na nacionalnom i lokalnom nivou. U istraživanju Tomanović i Stanojević 31,8% ispitanika navodi da nije nimalo zainteresovano za politiku i 46,1% da ne želi da glasa (Isto 100-101). Takođe, 51,2 % misli da je njihov glas nevažan kad je u pitanju upravljanje državom na nacionalnom nivou, a 45,3% isto smatra za upravljanje na lokalnom nivou (Isto 101). U istraživanju CeSID-a rezultati pokazuju da se ova tendencija pogoršava te 74% ispitanika tvrdi da ne doživljavaju da su uključeni u proces donošenja odluka na nacionalnom nivou, a 73% isto smatra za lokalni nivo (CeSID 2019: 99-101).

Možemo zaključiti da mladi u Srbiji danas pate od skupa problema koji im onemogućavaju ostamostaljivanje i prolazak kroz prekretnice koje bi označile njihov prlazak u doba odsraslosti. Ovi problemi se pre svega tiču ekonomskih faktora tj. nezapolsenosti, nesigurnog posla i siromaštva. Ti problemi rezultuju evidentnim otuđenjem i atomizacijom mladih te ih odvode od političke participacije što rezultuje njihovim doživljajem političkih mehanizama kao entiteta na koji ne mogu nikako da utiču. Stoga nemogućnost mladih da se osamostale kao što primećuje sociološkinja Milana Ljubičić, im onemogućuje da se u svom životu „oslone na sopstvene snage“ (Ljubičić 2012: 271). To dovodi do blokiranja njihovog psihičkog odrastanja i rezultura njihovim doživljajem života kao nečega van njihove kontrole (Isto). Problemi mladih u Srbiji danas nam dakle ukazuju na uticaj strukturalnih društvenih faktora na psihički život kao i na nužnost izgradnje institucija koje bi olakšale proces tranzicije u odraslost.  

Literatura:

• 2019. Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji. Beograd: CeSID D.O.O.
• Tomanović, Smiljka. 2012. „Od omladine do socijalnih biografija mladih u postsocijalističkoj transformaciji društva Srbije: konceptualni i kontekstualni okvir istraživanja“, u Tomanović, Smiljka, Dragan Stanojević, Isidora Jarić, Dušan Mojić, Slađana Dragišić Labaš, Milana Ljubičić, Ivana Živadinović. Mladi – naša sadašnjost: Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja
• Tomanović, Smiljka i Dragan Stanojević. 2015. Mladi u Srbiji 2015: Stanja, opažanja, verovanja i nadanja. Beograd: SeConS i Friedrich Ebert Stiftung
• Ljubičić, Milana. 2012. „Psihološka separacija mladih: prilog konstrukciji integrativnog modela odrastanja”, u: Tomanović, Smiljka, Dragan Stanojević, Isidora Jarić, Dušan Mojić, Slađana Dragišić Labaš, Milana Ljubičić, Ivana Živadinović. Mladi – naša sadašnjost: Istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Beograd: Institut za sociološka istraživanja